U plavetnilu

Edinburgh Science Festival
PRIKAŽI VIŠE

„Zaronite“ u fotografsko putovanje po Škotskoj, njenim neverovatnim morima i obalama, i istražite njeno visočanstvo – biodiverzitet i krtost okeana.

 

Razmislite o našem uticaju i odgovornosti prema jednom od najdragocenijih resursa Zemlje, i zapitajte se kako možemo živeti u harmoniji sa našom plavom planetom?

Voda pokriva oko 71% Zemljine površine, i svetski okeani oblikuju sredine i pejzaže, utiču na naše klime i vremenske sisteme, a doveli su i do pojave i pada mnogih civilizacija. Daju nam hranu i gorivo, lekove i minerale, odmor i uživanje, ali njihova ponuda je ograničena i krta – pod pretnjom zagađenja, globalnog zagrevanja i asidifikacije, prekomernog lova i gubitka biodiverziteta, kao i porasta nivoa mora.

Škotska ima neke od najlepših i najraznovrsnijih morskih ekosistema na svetu, i u slavu 2020. godine koja je obeležena kao Škotska godina obala i voda, ova izložba fotografija provodi vas kroz putovanje obalama Škotske.

 

  1. Meduza zvana “Lavovska griva”
    Oceana / Huan Suetos (Juan Cuetos)
    Veličanstvena meduza koja podseća na lavlju grivu, poznata i kao džinovska ili dlakava meduza, uslikana je kod obale Aberdina (Aberdeenshire).
    Meduza “Lavovska griva” je najveća vrsta meduze na svetu. Njeni pipci dosežu neverovatnih 37 metara dužine, ali ne biste trebali da im se previše približite - ovi pipci imaj moćan ubod koji može biti veoma bolan za ljude i pomaže im da uhvate plen - sitne ribe i rakova. Ova meduza takođe ima bioluminiscentne sposobnosti i sposobna je da proizvodi sopstvenu svetlost, blistajući u mraku pod vodom.
     
  2. Doručak u svitanje
    Rodžer Lever (Roger Lever)
    Hvatači ostriga, uokvireni razapetim mrežama i farmom vetrenjača kod obala Sendihilz zaliva (Sandyhills Bay), opština Damfriz i Galovej (Dumfries & Galloway).
    Pored toga što predstavljaju dom i pružaju hranu širokom asortimanu biljaka i životinja, uključujući i ljude, naši okeani čuvaju veliku količinu energije. Smanjivanje emisije ugljen-dioksida je neophodno za očuvanje zdravlja okeana, a okeani igraju ključnu ulogu u smanjenju upotrebe fosilnih goriva. Farme vetrenjača koje koriste snagu priobalnih vetrova značajno su jeftinije od stvaranja električne struje nuklearnom energijom. Škotska predstavlja važnu lokaciju za inovacije i istraživanje u ovoj oblasti, sa najvećom plutajućom farmom vetrenjača na svetu, lociranom blizu Piterheda (Peterhead).
     
  3. Urlik vikinga
    David Gifords (David Giffords)
    Družinu vikinga predvodi „Guizer Jarl“, čovek po imenu Lajl Ger (Lyall Gair), na festivalu „Up Helly Aa“ u Lerviku (Lerwick), Šetland (Shetland).
    *Guizer Jarl - guiser ili guizer predstavlja stari izraz za maskiranu osobu. Svake godine komitet ovih modernih vikinga bira jednog glavnog „guizera“ koji mora biti član komiteta minimum 15 godina. Ovaj glavni „guizer“ dobija titulu „Guizer Jarl“. Kulminacija festivala „Up Helly Aa“, koji označava kraj božićne sezone, je paljenje vikinške galije.
    Mora i okeani su oduvek bili u samoj srži priča koje su oblikovale nas i naše tradicije. Udaljene, priobalne zajednice Šetlanda nisu izuzetak. Godišnji „Up Helly Aa“ festivali su šansa ostrvljanima da „otresu“ hladne mesece i slave svoje vikinško poreklo. Na ovoj fotografiji, „Guizer Jarl“, čovek po imenu Lajl Ger, demonstrira snagu svojih pluća dok otpraća zapaljenu galiju koja treba da otpozdravi staru i poželi dobrodošlicu novoj godini.
     
  4. Tininghajmška (Tyninghame) vatrena humka
    Lorens Vinram (Laurence Winram) i Džejms Krejg Pejdž (James Craig Page)
    Džejms Krejg Pejdž brine o humki pažljivo napravljenoj od kamena, koja služi kao pećnica ili logorska vatra, uživajući u toploti pre nego što nadolazeće more ugasi žar, na Tininghajmškoj plaži u Istočnom Lotijanu (East Lothian).
    Mnogi od nas su pravili “žabice”, bacajući kamenje u more, ili pravili minijaturne gradove od peska. Umetnosti slaganja kamenja oživljava na obalama Škotske. Umetnik, Džejms Pejdž, kaže za svoje slaganje da je ono “način na koji meditira… Obale i plaže pružaju odličnu pozadinu za ovu tehniku svojim obiljem stena i kamenja“. Džejms takođe održava i godišnji Evropski šampionat u slaganju kamenja u Danbaru (Dunbar), Istočni Lotijan.
     
  5. Plaža Frejzerburg (Fraserburgh beach)
    VisitScotland / Discover Fraserburgh / Demijan Šilds (Damian Shields)
    Čovek surfuje talasima kod Frejzerburg plaže sa pogledom na Kinard Hed Kals (Kinnaird Head Castle) svetionik.
    Plaža Frejzerburg proteže se kilometrima, pokrivena zlatnim peskom, i njene vode su veoma popularne za surfovanje. Sa plaže može se videti i prvi kopneni svetionik u Škotskoj sagrađen 1787. godine. Odbor svetionika severa (The Northern Lighthouse Board) i dalje danas radi i upravlja sa 206 svetionika širom Škotske i Ostrva Man (Isle of Man).
     
  6. Akva 1
    SeaFish
    Dagnje kultivisane na kanapima.
    Dagnje se prirodno hrane plantkonima u vodi i mogu se prikupljati direktno iz mora ili uzgajati. Uzgajanje dagnji se i dalje oslanja na prikupljanje divljih larvi, koje se u zavisnosti od tehnike uzgajanja, ili prenose do morskog dna ili, češće, kače na kanape koji vise u vodi.
     
  7. Bluna
    Ričard Šuksmit (Richard Shucksmith)
    Severne blune demonstriraju svoje poznato ronjenje ne bi li ulovile ribu za večeru kod obala Šetlanda (Shetland).
    Severne blune su naučile vremenom da prate ribarske brodove, te se oblaci ovih ptica mogu videti na moru dok izvode neverovatne i spektakularne skokove u vodu i hvataju ribu iz ribarskih mreža. Blune mogu zaroniti i brzinom od 60 kilometara po času i imaju posebnu adaptaciju na glavi koja može da izdrži udar u vodu pri ovoj brzini. Ekstenzivna mreža „vazdušnih jastuka“ između njihovih mišića i kože pomaže im da ublaže pad. Još jedna interesantna adaptacija kod morskih ptica je ta da one ne vide ultraljubičasto svetlo na način na koji druge ptice vide – teorija je da su razvile tu mogućnost kako bi zaštitile oči od zaslepljujućeg odraza sunca u morskoj vodi.
     
  8. Nikola Megav (Nicola Megaw)
    Ana Dikon (Anna Deacon)
    Iz knjige Zaron (Taking the Plunge), autora Ane Dikon i Viki Alen (Vicky Allen)
    Edinburžanka Nikola Megav pliva bez ronilačkog odela na Vardi plaži (Wardie) tokom januarske niske plime.
    More nam daje hranu i gorivo, lekove i minerale, ali ima i druge, manje opipljive benefite. Instinktivno mnogi od nas već znaju ono što nauka danas dokazuje, a to je da plavetnilo dobro utiče na naše telo i um i ima dobre efekte na naše zdravlje i sreću.
     
  9. Hobotnicina bašta
    Mark Kirkland (Mark Kirkland)
    Neuhvatljiva uvijena hobotnica na koralnom grebenu i morska zveza na Ejlin Nan Ron (Eilean Nan Ron), blizu Rta Besa (Cape Wrath) na dalekom severu Škotske.
    Kada većina nas pomisli na koralni greben, zamišljamo tropske vode pune života, na drugom kraju sveta. Ali, u stvarnosti, i Škotska ima svoje koralne grebene koji opstaju u hladnim vodama i pružaju oazu i hranu mnogim životinjama na dnu mora. Ovi koralni grebeni ugroženi su ljudskim aktivnostima poput ribarstva, cevovoda i vađenja minerala. Grebeni sporo rastu, a veoma se lako štete, pa tako grebeni kojima je trebalo hiljade godina da porastu budu uništeni za samo par minuta. Trenutna količina ugljen-dioksida u atmosferi je prevelika za koralne grebene. Pored toga, oni su i veoma osetljivi na promene u temperaturi vode.
     
  10. Zimska kratkodnevnica na Severu
    RNLI / Najdžel Milard (Nigel Millard)
    Zimska kratkodnevnica na Severnom moru stvara težak zadatak za Baki Severn klasu broda Vilijem Blanin 17-37 (Buckie Severn class lifeboat William Blannin 17-37).
    Kako efekti klimatskih promena povećavaju intenzitet oluja i poplava širom obala, rad Kraljevske nacionalne institucije čamaca za spasavanje (Royal National Lifeboat Institution – RNLI) i njenih volontera potrebniji je i bitniji nego ikad. Od 1824. godine posada ove institucije spasila je preko 142.700 života.
     
  11. Sunčeva zvezda
    Oceana / Huan Suetos (Juan Cuetos)
    Detalji Sunčeve zvezde, vrste morskih zvezda naširoko rasprostranjenih u Atlantskom okeanu, blizu ronilačkog mesta Crni Kar (Black Carr) pored Glave Svetog Aba (St Abb’s Head) u Bervikšajru (Berwickshire).
    Nikada ranije nije zdravlje okeana bilo više ugroženo nego danas, i što je najvažnije za naše zdravlje, samo je 4% svetskih okeana zaštićeno. Vlasti širom sveta počinju da obraćaju pažnju na opasnosti i mogućnosti, prihvatajući da moramo da uradimo više kako bismo zaštitili naše delikatne i ključne ekosisteme. Dobro dizajnirane i upravljane Morske zaštićene oblasti (Marine Protected Areas) postavljene na mestima gde je konzervacija ekosistema najhitnija, i gde je njihov potencijal za doprinos, kako ljudskim životima, tako i flori i fauni, najveći – mogu spasiti ekosisteme i zajednice. Škotska ima neke od najlepših i najraznovrsnijih ekosistema na svetu i mreža škotskih Morskih zaštićenih oblasi je uspostavljena pokrivajući otprilike 22% škotskog mora i sadržeći 217 oblasti.
     
  12. Evolucija žetve – Fajf (Fife), Škotska
    Mara Seaweed / Angus Bremer (Angus Bremmer)
    Koosnivač i direktor kompanije Mara Seaweed, Fiona Hjuston (Fiona Houston) i tim sakupljača traže morsku travu kod Istočnog Neuka (East Neuk) na Fajfu.
    Morska trava se sakuplja na škotskim obalama već vekovima te nije ni čudo što postoji više od 40 galskih reči za morsku travu što čini dokaz njene istorijske vrednosti. Prva pisana reč o ovoj praksi datira iz VII veka kada ju je Sveti Kolumba (St Columba) referencirao u svojoj pesmi napisanoj u opatiji. Tada se morska trava smatrala hranom za siromašne, ali danas je hvaljena kao superhrana iz mora zbog svojeg visokog sadržaja vlakana i minerala. Ujedinjeno Kraljevstvo dom je za preko 650 različitih vrsta morske trave.
     
  13. Morski puž
    Oceana / Karlos Mingelj (Carlos Minguell)
    Morski puž na listu alge, fotografisan u vodama okruga Aberdina (Abeerdeenshire). Morski puževi su grupa morskih mekušaca bez školjke.
    Škotske obale i mora su među biološki najproduktivnijim na svetu, a nove vrste se otkrivaju stalno, naročito u dubokim vodama severa i zapada. Mnogi od ovih morskih stanovika, poput ovog morskog puža hrane se različitim mikroskopskim beskičmenjacima, organizmima i algama iz okeana. Ali balans ovih ekosistema je ugrožen. Danas okeani apsorbuju oko jedne trećine ugljen-dioksida koji ljudi emituju u atmosferu (oko 22 miliona tona) dnevno. Ali ova velika usluga nama ima i veliku cenu – okeani su postali 25% kiseliji. Kiselost okeana smanjuje mogućnost morskim organizmima, poput korala, planktona i školjki da grade svoje oklope i skeletne strukture.
     
  14. Bag Stejnigid (Bagh Steinigidh) Studija 1, ostrvo Haris (Isle of Harris), Škotskta
    Margaret Soraja (Margaret Soraya)
    Talas udara na usamljenu obalu ostrva Haris.
    Fotograf, Margaret Soraja, rekla je da „na ostrvu Haris možete iskusiti sva godišnja doba u jednom danu, a ponekad i za samo pola sata“. Klima utiče na okean, a okean utiče na klimu. Efekti klimatskih promena znače da ćemo u budućnosti viđati sve ekstremnije i ekstremnije promene u vremenskim prilikama. U prvim redovima, naši okeani, obale i obalske zajednice disproporcionalno su ugrožene sve višim temperaturama i asidifikaciji okeana što sve dovodi do promena u cirkulaciji okeana, hemiji, i sve većem intenzitetu oluja.
     
  15. Sablasna oprema
    Džejnan Gilkrist (Janeanne Gilchrist)
    Ronilac, Vil Bizlar (Will Beeslaar) odmotava i uklanja odbačenu opremu za ribolov upetljanu u faunu morskog dna u Severnom moru blizu obale Istočnog Lotijana (East Lothian).
    Odbačena oprema za ribolov, i dalje nastavlja da radi svoj posao - dovodi do toga da se ribe upetljavaju u nju, kao što je uostalom i predviđeno, međutim ugrožava komercijalni ribolov i ugrožene životinjske vrste. Ovo je ozbiljan problem, pogotovo imajući na umu, da tako ulovljena riba, privlači veće grabljivice koje zauzvrat takođe postaju ulovljene. Veoma je teško odrediti veličinu ovog problema, ali Organizacija za hranu i agrikulturu Ujedinjenih nacija (UN Food and Agriculture Organization) procenjuje da je 2009. godine odbačeno oko 640.000 tona opreme za ribolov u morima.
     
  16. Miri (Mirrie) plesačice na plaži
    Dejvid Giford (David Gifford)
    *Mirrie plesačice je naziv za severnu svetlost ili auroru borealis tipičan za šetlandska i Orkni ostrva (Shethalnd & Orkney Islands)
    Aurora borealis fotografisana na plaži u Šetlandu sa pogledom na Atlantski okean.
    Aurora borealis ili severna svetlost prouzrokovana je naelektrisanim česticama koje se ubrzavaju u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, uz linije magnetnog polja, i sudaraju sa gasovima poput kiseonika i azota. Energija koja podstiče ovaj fenomen dolazi od Sunca u obliku sunčevog vetra. Ovaj prelepi događaj postoji u različitim bojama – od ljubičaste i zelene do plave i crvene – u zavisnosti od vrste gasa sa kojim se čestice sudare. Na Šetlandu aurora borealis je popularno nazvana i Miri plesačicama zbog načina na koji svetlost „igra“ po nebu.
     
  17. Am Bučale, Stafa (Am Buchaille, Staffa)
    Džim Ričardson (Jim Richardson)
    Neverovatne kolumne crnog vulkanskog kamena na Am Bučale, delu ostrva Stafa, prošarane duginim bojama lišaja.
    Ikonične heksagonalne bazaltne kolumne na ostru Stafa su svetski poznate. Fingalova pećina (Fingal’s Cave), morska pećina ispunjena ovim kolumnama, fascinirala je i inspirisala muzičare, umetnike i pisce – od Žila Verna (Jules Verne) do Pink Flojda (Pink Floyd) – od davnina. Ime „Stafa“ potiče od stare norveške reči koja označava „stub“. Ove neverovatne formacije kamena nastale su pre 59 miliona godina erupcijom Mul vulkana (Mull volcano). Široki pokrivač lave dospeo je do Atlantskog okeana, hladeći se i polako formirajući stubove. Erozija glečera i talasa polako je odnosila deliće litica ostrva, načinivši ga malim ostrvom kakvo je danas. Ova struktura slična je Džinovom nasipu u Severnoj Irskoj. Prema legendi, irski džin Fin Mekul (Finn McCool) sagradio je ovaj nasip između Antrima (Antrim) i Stafe kako bi mogao da pređe more do Škotske, a da ne pokvasi noge.
     
  18. Fluoroscentni koral
    Jurgen (Jürgen) i Stela Frojnd (Stella Freund)
    Fluoroscentni koral koji sija u dubinama.
    Preko 60% mora je dublje od kilometra i čini najmisterioznije stanište planete. Privlačnost okeana je u nepoznatom i neistraženom. Veoma malo se zna o razlogu zašto neki korali odaju fluoroscetnu svetlost. Jedna teorija je da korali u plićim vodama koriste ovaj fenomen da se zaštite od jake sunčeve svetlosti i visokih temperatura. Na prirodnom svetlu ovi korali mogu izgledati braon ili bež, ali to ne znači nužno da neka podvodna bića ne vide fluoroscentne boje. Neke vrste korala svetle samo oko usta i pipaka, što možda znači da koriste ovo kako bi privukli plen. Fluoroscencija se takođe nalazi i na delovima gde je došlo do povrede korala, što takođe može da znači da ova pojava ima antioksidantnih svojstava.
     
  19. Ovce iz Severnog Ronaldseja (North Ronaldsay sheep)
    VisitScotland / Pol Tomkins (Paul Tomkins)
    Ova poznata sorta ovci iz Orknija (Orkney) koja jede morsku travu, uslikana je sa još jednim lokalnim stanovnikom
    Severnije od najsevernijeg vrha Norveške, ali sa blagom klimom, Severni Ronaldsej je najdalji deo Orkni ostrva. Ovo nisko ostrvo pretežno se bavi poljoprivredom i starinskim zanastvom, a najpoznatije je zbog svojih ovci koje jedu morsku travu. Ove ovce drže se obale većim delom godine i evoluirale su da preživljavaju na ishrani sačinjenoj od morske trave. Ograda iza koje se one čuvaju sagrađena je 1832. godine i smatra se potencijalno najstarijim torom na svetu, koji se proteže preko 20 kilometara. Morska trava i alge koriste se u Škotskoj za proizvodnju pasti za zube, šampona, zamrznute hrane i lekova.
     
  20. Kraba
    Škotska Asocijacija za morsku nauku (The Scottish Association for Marine Science) / Hju Braun (Hugh Brown), Nacionalna ustanova za naučno ronjenje Ujedinjenog Kraljevstva – Tritonia Scientific Ltd
    Anemone
    Oceana / Karlos Mingelj (Carlos Minguell)
    Bodljikava morska zvezda na polju crvenih algi
    Marine Scotland / Grejam Sanders (Graham Saunders) udružen sa Škotskom prirodnom baštinom
     
  21. Roze škampi
    Oceana / Huan Suetos (Juan Cuetos)
    Ispod talasa, škotsko more čuva oko 8.000 različitih vrsta biljaka i životinja, i oko 40.000 vrsta mikroorganizama. Živa polja crvenih algi su bitan habitat i odgajivačnica različitih malih morskih biča i biljaka. Poznate bele plaže zapadne Škotske nisu sačinjene od korala kao što mnogi pretpostavljaju, več od fragmenata ovih mrtvih algi, samlevenih i izbeljenih od sunca i mora. Ova polja su veoma bitna za apsorpciju ugljenika iz atmosfere, smanjujući efekat gasova staklene bašte. Obalni sistemi poput ovog, iako mnogo manji od svetskih šuma, apsorbuju ugljenik mnogo brže. Slično koralnim grebenima, ovi veoma sporo rastući sistemi ugroženi su ljudskim aktivnostima poput ribolova, kao i porastom temperature mora uzrokovanog klimatskim promenama. Kada su ovakvi obalni sistemi ugroženi, oni otpuštaju ogromnu količinu ugljenika u atmosferu, koji dalje doprinosi klimatskim promenama.
     
  22. Slike iz Serina (Serine)
    Leticija Vankon (Laetitia Vançon)
    Kevin (Kevin), tridesetpetogodišnji je ribar iz Spoljnih hebrida (Outer Hebrides). Danas, ribarska flota je manja nego ikad, a radni uslovi ostaju teški.
    Okean nam je oduvek davao hranu, ali mi smo neke vrste već izlovili do izumiranja, a druge ubili posredno preko uništavanja njihovih staništa. Kako možemo da i dalje uzimamo neophodne materije iz okeana, ali da ta navika bude održiva? Spoljni hebridi su lanac sedam dalekih ostrva, dom 27.000 stanovnika, lociran u severo-zapadnoj Škotskoj. Još od kako su proterani sa kopna na more od strane bogatih zemljoposednika, većinski stanovnici ovog ostrva oslanjaju se na ribolov kao na glavni izvor primanja poslednjih 200 godina. Globalno, mnoge vrste ribe migriraju ka polovima, usled porasta temperature okeana ostavljajući ove ljude i njihova primanja ugroženim.
     
  23. Autoritet Piterhed (Peterhead) luke
    Visit Scotland / North East 250 / Demijan Šilds (Damian Shields)
    Kavezi za jastoge poređani na Piterhedu. Ovo mesto najveća je ribarska luka u Evropi, i bitna baza za različite vrste komercijalnog prevoza.
    Ribolov jastoga postoji već stotinama godina, a drevna jezera za uzgajanje jastoga pronađena su svuda oko Škotskih obala. Međutim, poslednjih godina smatra se da su zalihe jastoga u Škotskoj na ivici kolapsa. Prinos naših okeana je ograničen i fragilan. Plavi rast ili „Plava ekonomija“ bazira se na premisi da zdravi morski ekosistemi proizvode više i neophodni su za održive ekonomije bazirane na okeanu. Postoje mnoge aktivnosti koje se mogu preduzeti u prelasku na održivo snabdevanje morskom hranom – od smanjivanja količine ne bili populacije ostale zdrave, do korišćenja ribarskih metoda koje ne bi ugrozile morsko dno i životnu sredinu kao i održale ugrožene životinjske vrste, do smanjenja zagađenja mora.
     
  24. Škotski Alkatraz (Alcatraz) Bas hrid (Bass Rock)
    Karen Deakin (Karen Daekin)
    Ikonični Bas hrid kod obale Istočnog Lotijana (East Lothian) vrvi od ptica i istorije.
    Ova stena dom je preko 150.000 bluna, čineći je najvećom kolonijom severnih bluna na svetu. Ser Dejvid Atenboro (Sir David Attenborough) nazvao je ovo mesto jednim od dvanaest svetskih čuda životinjskog sveta. Ovo ključno mesto reprodukcije morskih ptica zaštićeno je jednom od mreža Škotskih Morskih zaštićenih oblasti (Marine Protected Areas). Ova stena je drevni vulkanski čep formiran pre nekoliko miliona godina. Iako je ovo ostrvo trenutno nenaseljeno od strane ljudi, u istoriji je igralo različite uloge – bilo je versko utočište, tvrđava i zatvor – zbog čega je i dobilo nadimak Škotski Alkatraz.
     
  25. Foka blizu Tentsmur (Tentsmuir) tačke
    Visit Scotland / Pol Tomkins (Paul Tomkins)
    Foka blizu Tentsmur tačke, dela Nacionalne prirodne rezerve, blitu Svetog Andreja (St Andrew), Fajf (Fife).
    Uveliko već poznata slika na obalama, foke se veoma često mogu videti kako izranjaju iz plitkih voda, radoznalo istražuju kajakere ili ribare, ili se sunčaju na stenama. Zbog ovoga, lako je razumeti škotske mitove o selkijima (selkies) ili morskim ljudima. Ova mitološka bića su navodno prelazila iz ljudskog oblika u foku noću, odbacujući svoju kožu u procesu. Škotska je uporište za lučke i sive foke, i igra ključnu ulogu u njihovom preživljavanju. Broj lučkih foka je u opadanju u proteklih 30 godina, usled zagađenja, klimatskih promena i dostupnosti plena.
     
  26. Crveni najlon
    Izgubljeni duh 1
    Izgubljeni duh 2
    Izgubljeni duh 3
    Džejnan Gilkrist (Janeanne Gilchrist)
    Svaki od ovih sablasnih predmeta ima svoju priču. Odakle dolaze? Koliko dugo će se zadržati u našim morima? Šta možemo da uradimo da sprečimo ovu plastiku da zagađuje naše okeane?
    Problem plastičnog otpada u našim morima dobija sve više pažnje u proteklih par godina. Od mikroplastike do jednokratnih čaša, flaša i plastičnih kesa – naši okeani su ih prepuni. Otprilike 1.8 triliona komada plastike, teških oko 80.000 tona, može se naći u Velikom pacifičkom ostrvu otpada, krugu morskog otpada u Severnom Pacifičkom okeanu. Od ukupne mase ovog „ostrva“ 46% pripada odbačenoj ribarskoj opremi.
     
  27. Guščiji barnakl (barnacle)
    Dejvid Benet (David Bennett)
    Guščiji barnakl je vrsta ljuskara/rakova koji se hrane planktonima i često ih pronalazimo zalepljene na stene, konopce i trup brodova
    S obzirom na to da je 90% svetskih lovišta ribe u potpunosti ili prekomerno iskorišćeno, riba kao obrok više nije zagarantovana. Imajući u vidu preporuku Nacionalne Zdravstvene Službe (NHS – National Health Service) da jedemo najmanje dve porcije ribe nedeljno, moramo da proširimo listu morskih plodova kako bismo dobili mnoštvo vitamina i minerala koje nam riba pruža. Postoji oko 150 ribljih vrsta koje nastanjuju vode Ujedinjenog Kraljevstva, ali većina ljudi najčešće jede samo pet. Previše se oslanjamo na „Veliku petorku“: bakalar, vahnja, tunjevina, losos i gambori. Srećom po nas, postoji blagodat poznatih i veoma neobičnih zamena tačno ispred nosa. Guščiji barnakl je delikates u mnogim zemljama i u davno prošlo vreme, brodovi iz Korniša (Cornish) koji us dolazili u luku, strugali bi barnakle sa trupa broda i prodavali.
     
  28. Jesnabi Kasl (Yesnaby Castle)
    Visit Scotland / Keni Lam (Kenny Lam)
    Jesnabi Kasl klifovi na zapadnoj obali Orknija (Orkney) dobar su primer erozivne moći mora.
    Jesnabi predstavlja jednu od upečatljivijih obala Orknija, sa svojim liticama i stenovitim uvalama, dom je hiljadama ptica. Erozivna moć mora i vetra oblikovala je ovaj pejzaž hiljadama godina, ostavljajući litice i nekoliko peskovitih plaža. Klifovi se obrazuju tako što more pravi duboke ureze obale, postepeno formirajući prirodne pećine i lukove. Vremenom, kako se erozija nastavlja, ovi lukovi se urušavaju.
     
  29. Pafin (Puffin)
    Grejam Ričardson (Graham Richardson)
    Pafin ušuškan u cveće koje raste na litici prirodnog rezervata Samburg Heda u Šetlandu (Sumburgh Head Nature Reserve, Shetland).
    Atlantički pafini su jedna od najprepoznatljivijih vrsta ptica karakterističnih za Škotsku, nazvani i „klovnovi mora“ sa svojim gegavim hodom, nesigurnim sletanjem i naravno jarko obojenim kljunovima. Uprkos ovome, ove ptice su veoma ugrožene i zabeleženi su veliki padovi u njihovom broju poslednjih par godina, delom zbog smanjenih rezervi riba i ostalih faktora poput zagađenja morske vode.
     
  30. Plivači na izlasku Sunca
    Ana Dikon (Anna Deacon)
    Iz knjige Zaron (Taking the Plunge), autora Ane Dikon i Viki Alen (Vicky Allen)
    Plivanje sa prijateljima tokom izlaska Sunca; žene na svom odmoru hrabro ulaze u vode Jeloukrejg (Yellowcraig) plaže u Istočnom Lotijanu (East Lothian).
    Od vetrovitih obala do mirnih uvala, svi mi imamo sećanja na more, njegov izgled, zvuke i miris. Plivanje u moru postaje sve popularnije, i porast kvaliteta vode u Škotskoj iskušava i najplašljivije da zarone u inače hladne vode Škotske.